U kozarstvu je još jedan “poslić” koji je neizostavan i ne smije se preskočiti - a nema nikakve veze sa sirom ili jogurtom. S vremena na vrijeme - barem triput godišnje (mada mi iskustvo ukazuje i na češće intervale) - potrebno je kozama orezati papke. Kad koze skakuću po kamenitom i oštrom tlu papci se sami troše, ali nakon zimskog perioda i boravka u štali na mekom sijenu potrebno ih je skratiti i orezati, kao i naše nokte. Štoviše, ovo nije samo manikura ili pedikura radi estetike - neorezivanje papaka sigurno će uzrokovati bolest kod koza. Ovaj postupak je - uz čišćenje štale - “dealbreaker” kozarstva: ili ću to napraviti, ili se kozarstvom neću baviti. Poslić naizgled jednostavan, zasigurno kad je riječ o dvije ili tri koze. No, što kad je u redu nekoliko desetaka koza? Bome šaka krene trnut’...

I još jedna sitnica, kad već pišem... Pogledajte vime na kozi, veli moja draga da je veće nego moja glava!

Kad smo se krenuli baviti uzgojem koza, sam sam sebi rekao: “neka svaka koza da dvije litre mlijeka dnevno (iako znam da mogu davati i tri i četiri litre) - ja sam zadovoljan. Savjetnica Bernarda Dražetić kojoj dugujem ne samo znanje neprestano je naglašavala da se koza muze kroz gubicu - koliko je kvalitetno hraniš, toliko mlijeka dobiješ. Isto tako, naglašavala je da koza nakon drugog jarenja daje više mlijeka nego nakon prvog jarenja - ali stvarno nismo očekivali ovoliko mlijeka: bit će da nešto radimo dobro! Hvala, Bernarda!